Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas Svetog prepodobnog Sisoja Velikog, koji je u srpskom narodu izuzetno poštovan i cenjen kao zaštitnik dece i brzi pomoćnik u svakoj tuzi i nevolji.
Po smrti velikog svog učitelja Sisoje se nastanio na pustinjskoj gori, zvanoj Antonijeva, na kojoj se i Antonije ranije podvizavao. Teškim trudovima nad samim sobom toliko je ukrotio sebe, da je bio krotak i nezlobiv kao jagnje. Zato mu je Bog dao veliku blagodat, da isceljuje bolesnike, izgoni nečiste duhove, i mrtve vaskrsava. Šezdeset godina se Sisoje podvizavao u pustinji, i bio kao izvor žive mudrosti za sve monahe i mirjane koji su dolazili njemu za savet.
Sveti Sisoje učio je monahe: „Ma kako iskušenje da se dogodi čoveku, čovek treba da se preda volji Božjoj i da prizna, da se iskušenje dogodilo zbog greha njegovih. Ako li se što dobro dogodi, treba govoriti da se dogodilo po promislu Božjem.”
U našim krajevima izuzetno je poštovan i cenjen od majki i žena kao zaštitnik dece i brzi pomoćnik u svakoj tuzi i nevolji. Mnoge majke praktikuju da poste 7 dana pred svetiteljev praznik da bi se pričestile ovaj „sedmodnevni post“ je nepisano pravilo kojeg se počinje pridržavati sve veći broj majki.
Ako na današnji dan pada kiša, obavezno treba pustiti decu da istrče napolje i dobro pokisnu. Stariji kažu da je Sveti Sisoje najveći prognitelj svih đavola koji napadaju decu.
Jedan deo njegovih moštiju nalazi se u manastiru Svetog Vasilija Ostroškog u Bijeljini.
