Prepoznaj istinu! (2019.)

“Lažne vesti usmerene ka mladima neupitno dovode do porasta svake vrste nasilja u društvu” – Aleksandar Milijašević / Glavni i odgovorni urednik DijalogNet

– Šta je za Vas medijska pismenost i koliko je ona danas važna?

Medijska pismenost predstavlja azbuku (abecedu) XXI veka. Ako je funkcionalna pismenost polazna osnova u razvoju svakog ljudskog bića, medijska pismenost se može (i mora) svrstati kao logičan nastavak razvoja svakog ljudskog bića. Uveren sam da medijska pismenost od pripadnika/ce jedne zajednice može stvoriti aktivnog građanina/ku. I dok pripadnik/ca jedne zajednice pasivno posmatra društvena, politička i svaka druga dešavanja i ishode, aktivan građanin/ka učestvuje, menja, doprinosi razvoju svoje zajednice.

– Kako u savremenom digitalnom svetu razlikujete istine od laži?

Istina i laž su lako proverljive u digitalnom svetu. Često je dovoljno u pomoć pozvati zdrav razum. Vremenom se stekne iskustvo da je, na osnovu naslova i fotografije/ilustracije, moguće utvrditi da li je informacija istinita ili lažna. Važnu kariku predstavlja i sam izvor odnosno prenosilac informacije. Mada, kako se razvija digitalni svet, tako se i razvijaju veštine, tehnike i alati za širenje laži i lažnih vesti. Kada je reč o medijskoj sceni u Srbiji, postoje dva sajta koji prate i otkrivaju kako izvore, tako i tehnike plasiranja lažnih vesti. Toplo preporučujem sajtove Raskrikavanje i Fake news tragač kao adrese na kojima se može steći dovoljno znanja i informacija koje mogu da pomognu u razlikovanju istine od laži u digitalnom svetu.

– Koliko su lažne vesti ozbiljan problem za mlade?

Lažne vesti su provereno dobar alat da se među mladom populacijom plasiraju retrogradni i ekstremistički stavovi i poruke. Bez obzira da li se radi o širenju govora mržnje, ksenofobiji, šovinizmu, svaka lažna vest usmerena ka mladim neupitno dovodi do porasta svake vrste nasilja u društvu – od verbalnog do fizičkog. Tada su svi u problemu: mladi ljudi, porodica, društvo.

– Kako treba pristupiti medijskom obrazovanju dece? Kako se suočavate sa ovim izazovom na ličnom primeru?

U medijskom obrazovanju dece neophodno je osloniti se, pored televizije i interneta, i na druge oblike medijskog sadržaja, kao što su pesme, knjige koji su skladu sa razvojnom fazom deteta. Pored toga, važno je kod deteta, u ovom procesu, podsticati razvoj kreativnosti i sposobnosti samostalnog donošenja odluka. Svakako da je i neophodno omogućavati detetu pristup i konzumiranje različitih kulturnih sadržaja.

– Da li medijsku pismenost treba uvesti kao školski predmet?

Pre godinu dana medijska pismenost je, kao izborni predmet „Jezik, mediji i kultura“, uvedena u gimnazije i pojedine srednje stručne škole. Svakako da je ovo sjajna informacija i dobra polazna osnova. Verujem da je ovo samo korak ka uvođenju medijske pismenosti, kao obavenog predmeta, u obrazovni sistem Srbije.