Prepoznaj istinu! (2019.)

“Ne objavljujte i ne širite dalje vesti za koje smatrate da nisu dovoljno pouzdane” – Tanja Maksić, Koordinator programa Balkanska istraživačka mreža, BIRN Srbija

Šta je za Vas medijska pismenost i koliko je ona danas važna?

Medijska pismenost je veština interakcije korisnika sa medijskim sadržajem. Ova veština podrazumeva mogućnosti pristupa sadržaju, razumevanje i kritičko čitanje sadržaja, ali i odgovorno kreiranje sadržaja. S obzirom na to da mi živimo, učimo i radimo u informatičkom dobu, okruženi brojnim informacijama, različitim vrstama sadržaja koje nam dolaze putem tradicionalnih medija, društvenih mreža i različitih internet platformi, jako je važno da ovladamo veštinama medijske pismenosti. Mogu slobodno reći da je ovo jedna od ključnih veština 21. veka.

Medijsku pismenost treba vezati za informacionu ili digitalnu pismenost, jer internet donosi mogućnost pristupa neslućeno velikom broju sadržaja, mogućnost interakcije korisnika, kao i mogućnost kreiranja i distribucije sadržaja. Da pojednostavim, danas svako ko ima mobilni telefon u džepu postaje mali medij za sebe, jer ima mogućnost da relativno lako napravi video ili fotorafiju i plasira je drugim korisnicima putem društvenih mreža.

Kako u savremenom digitalnom svetu razlikujete istine od laži?

Zapravo, nije lako prepoznati istinu od laži, jer su tehnike za lažiranje vesti sve naprednije. Lažne vesti mogu da dođu od neproverenih, anominmnih izvora koji se kriju iza izmišljenih profila na društvenim mrežama, iz tendenciozno izmenjenih dokumenata, fotografija ili video materijala, iz lažnih informacija plasiranih tako da izgledaju kao prave vesti iz nekog od medija…Treba imati na umu da svako od nas može da učestvuje u širenju lažnih vesti, ukoliko ne proveri da li su informacije koje prosleđuje drugima tačne ili ne.

Ipak, na raspolaganju su nam neke tehnike koje mogu da nam pomognu. Nekad je dovoljno da uključimo „zdrav razum“, pa ako nam neka informacija deluje neistinito ili netačno, previše senzacionalistička ili provokativna, to bude prvi znak za „uzbunu“. Osim toga, uvek treba proveriti od kog izvora neka vest dolazi i da li je taj izvor neko u koga imamo poverenja. Takođe, treba razumeti način funkcionisanja društvenih mreža i drugih platformi kako bismo razumeli zašto nam se servira određeni tip vesti i informacija (na primer, ako ste u nekom momentu u pretraživaču tražili hranu za mačke, zašto se na vašim profilima pojavljuje sve više vesti o mačkama i njihovoj ishrani).

Ipak, najvažnije je zaustaviti širenje dezinofrmaijca. Prosto, ne objavljujte i ne širite dalje vesti za koje smatrate da nisu dovoljno pouzdane.

Tanja Maksić

Koliko su lažne vesti ozbiljan problem za mlade?

Lažne vesti su problem za celo društvo, a naročito za mlade koji se smatraju „digitalnim nomadima“ tj. ljudima kojima su internet i društvene mreže normalnost. Upravo zato je jako važno raditi na njihovom obrazovanju i savladavanju kritičkog čitanja medija. Paralelno sa savladavanjem digitalnih veština, mladi treba da imaju znanja o značenju medijskih poruka, da prepoznaju tendeciozno plasiranje laži i manipulacije, da se zaštite od pretnji, da sačuvaju privatnost i odgovorno se ponašaju u onlajn prostoru.

Kako treba pristupiti medijskom obrazovanju dece? Kako se suočavate sa ovim izazovom na ličnom primeru?

Kao i svemu ostalom, prilagoditi nastavu njihovim interesovanjima i mogućnostima. Medijsko obrazovanje dodatno može biti jako interesantno jer podrazumeva interakciju, korišćenje mobilnih telefona, kompjutera, TV ili novina i sl.

U okviru BIRN-a, organizacije u kojoj radim, razvijamo kurseve za novinare i članove/članice drugih medijskih organizacija koji se tematski bave tehnikama istraživačkog novinarstva, analizom medijskih sadržaja, tehnikama pretraživanja i korišćenja velikih setova podataka i sl. i to smatram našim doprinosom medijskom opismenjavanju.

Da li medijsku pismenost treba uvesti kao školski predmet?

Da, to jeste jedna od preporuka. Ova potreba prepoznata je i nacrtom medijske strategije i deo je strategije razvoja obrazovanja. Za sada je u ponudi izborni predmet „Jezik, mediji i kultura“ koji u fokusu ima medijsku pismenost, a prema mojim informacijama, u pripremi je i priručnik medijske pismenosti koji je prilagođen nastavi u osnovnoj školi.

Medijska pismenost može biti i deo neformalnog obrazovanja, postoje vrlo interesantni kursevi koje su osmislile nevladine organizacije i koje su na raspolaganju svim zainteresovanim.