Prepoznaj istinu! (2019.)

“Odraslima podjednako fali veština medijske pismenosti kao i mladima“ – Ivana Jelača, Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan

Šta je za Vas medijska pismenost i koliko je ona danas važna?

Medijska i informaciona pismenost je ključna veština 21 veka, u kom većina građana i građanki, naročito mladih, informacije dobija iz onlajn izvora, pre svega društvenih mreža. Internet i društvene mreže doneli su mnogo mogućnosti i zaista su vrlo važni za slobodu informisanja i izražavanja, ali, doneli su i niz izazova, poput širenja dezinformacija i govora mržnje. Ima različitih definicija medijske pismenosti, mi volimo da medijsku i informacionu pismenost definišemo kao veštine kritičkog razumevanja medijskih sadržaja, veštine pronalaženja informacija i proizvodnje medijskih sadržaja koje je, opet, ključno za aktivno, građansko učešće. Kombinacija ovih veština pomaže građanima da praktikuju svoju slobodu informisanja i izražavanja, koje su naročito važne kada je sloboda medija ugrožena. Sve je ovo važno pre svega zato što samo dobro informisani građani mogu da donose informisane odluke i aktivno učestvuju u  građanskom društvu.

Društvene mreže jesu jako korisne, ali je važno da korisnici razumeju kako one funkcionišu. To nije samo način da ostanete u kontaktu sa porodicom i prijateljima, korisnici na mrežama poklanjaju IT kompanijama a time i oglašivačima svoje podatke na osnovu čega oni mogu vrlo precizno da ih ciljaju reklamama. Takođe, algoritmi društvenih mreža rade tako da nas izlažu mišljenjima koja su slična našim i time onemogićavaju da vidimo kako različiti ljudi razmišljaju o istim temama – što je opet štetno za otvoreno, građansko društvo.

Ivana Jelača, Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan

– Kako u savremenom digitalnom svetu razlikujete istine od laži?

Mislim da je pitanje kompleksnije od toga. Verujem da često nije samo u pitanju istina i laž već mnogo nijansi manipulacija koje su između toga. Zbog toga ja više volim da govorim o dezinformacijama i manipulacijama jer mnogo bolje opisuje ono što se svakodnevno dešava oko nas. Raznovrsnost izvora informisanja je jako važna, i to ne samo iz mejnstrim medija. Internet nam zaista daje mnogo mogućnosti, pa time i da iz raznovrsnih izvora i koristeći razne alate proverimo infomacije, fotografije, video zapise… a to bi medijski pismeni građani trebalo da koriste makar u temama koje su im od naročitog interesa.

Medijski opismenjeni građani/ke razvijaju veštine koje im pomažu da prepoznaju mehanizme medijske i marketinske manipulacije, da pronađu objektivne i alternativne izvore informisanja, da provere informacije, da prepoznaju i razlikuju govor mržnje od slobode izražavanja, kao i da znaju kako da reaguju na njega.

 

– Koliko su lažne vesti ozbiljan problem za mlade?

Razne manipulacije informacijama su zaista ozbiljan problem i to ne samo u Srbiji, gde je medijska pismenost tek na svom začetku, već i u mnogo zrelijim demokratijama. Govorilo se o uticaju lažnih vesti na izbore u Americi kada je izabran predsednik Tramp kao i uticaju izmanipulisanih informacija na Bregzitu. Ipak, razlika je upravo u toj zrelijoj demokratiji i zato mi zagovaramo da medijska i informaciona pismenost  uđe u školski sistem i to što ranije, već u prvim razredima osnovne škole.

Važno je napomenuti i da istraživanja pokazuju da odrastlima podjednako fali veština medijske pismenosti kao i mladima, dakle to je problem svih starosnih grupa- celog društva. Mislim da lažne vesti nisu ništa novo ali im online mediji daju novu, efektivnu, platformu. U demokratskom društvu važno je da građanke i građani, bilo koje starosne grupe, imaju objektivnu informaciju iz koje mogu da donose informisane odluke.

Kada je o mladima reč, ima i drugih važnih izazova. Istraživanje o mladima Krovne Organizacije Mladih Srbije, koji je naš partner na projektu MLADI a koji se bavi medijskom i digitalnom pismenošču mladih, pokazuje da je 63% mladih u 2018 bilo izloženo digitalnom nasilju. To je zabrinjavajuće visoka brojka koja još jednom potvrđuje zašto je važno da mladi ne samo umeju da koriste digitalne medije nego i da razumeju šta je nasilje, govor mržnje itd. ali i kako mogu da se od toga zaštite.

 

Kako treba pristupiti medijskom obrazovanju dece? Kako se suočavate sa ovim izazovom na ličnom primeru?

Smatram da je jako važno početi sa medijskim obrazovanjem jako rano, jer se i deca rano susreću sa medijima. Deca dobijaju telefone i tablete i pre nego što počnu da govore i zato je zaista važna edukacija roditelja kako bi se podigla svest o tome kako digitalni mediji utiču na razvoj njihove dece. Oni koji su trenutno roditelji dece školskog uzrasta uglavnom su takozvane ‘digitalne pridošlice’ dok njihova deca rastu kao ‘digitalni urođenici’ jer su se rodili i rastu u digitalnom dobu. Tu nastaje mali jaz gde deca često znaju više od svojih roditelja pa je i roditeljima teško da imaju važnu edukativnu ulogu.

Deca mahom znaju da koriste digitalne medije vrlo rano, ali nedostaje svesti o njihovom uticaju na razvoj dece, o svim opasnostima, o zaštiti privatnosti na internet, zaštiti od nasilja i slično ….

Moja deca su još mala i moj je izazov samo u tome koliko minuta dnevno dozvoliti crtane filmove. Iako su oni ‘digitalni urođenici’  vreme radije provodimo u parku nego na jutjubu.

 

– Da li medijsku pismenost treba uvesti kao školski predmet?

Postoji dilema da li medijska i informaciona pismenost treba da bude zaseban predment ili deo svih predmeta- pristup učenju. Ja bih rekla da je i jedno i drugo važno. Kritičko promišljanje informacija, pa i školskih udžbenika, je važno za razumevanje sveta u kome živimo i takav pristup može pomoći razvoju takozvane funkcionalne pismenosti. Medijska pismenost kao predmet takođe je vrlo važna jer je u situaciji gde su medijske slobode ugrožene a informacije koje dobijamo iz medija često jednostrane jako je važno da mladi ljudi nauče da kritički pristupaju informacijama koje dobiju u medijima, da umeju da ih provere ali i da pronalaze informacije koje u mejnstrim medijima nisu prisutne. Na kraju, interenet je doneo još jednu važnu mogućnost a to je da se građani uključe u proizvodnju medijskih sadržaja, što je način da se uključe u javne debate kao građani demokratskog društva.

Ipak, efikasno uvođenje medijske pismenosti u školski sistem je dugotrajan proces i zato je važna neformalno obrazovanje, kakvo mi radimo kroz projekat MLADI gde treniramo vršnjačke edukatore koji onda to znanje prenose drugim mladim ljudima u svojim lokalnim sredinama.

 Ivana Jelača je i menadžerka projekta MLADI koji se bavi osnaživanjem i podsticanjem omladinkog aktivizma koristeći medijsku i digitalnu pismenost.

“Želimo da osnažimo mlade ljude u Srbiji da budu angažovani/e, informisani/e i odgovorni/e demokratski/e građani i građanke tako što ćemo podizati njihovu medijsku i digitalnu pismenost i obezbediti im potrebne alate i kanale da iskažu svoje mišljenje široj publici…”