Vesti

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Vasilija Ostroškog – SLAVA MU I MILOST

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog Vasilija Ostroškog.

Sveti Vasilije Ostroški je veliki čudotvorac čija su dela poznata i izvan granica Srpske pravoslavne crkve. Njegove mošti počivaju pod Ostrogom u Crnoj Gori.

Svetog Vasilija je u srpskoj Crkvi Gospod odredio za posebnu misiju, za pomoćnika i iscelitelja svih nevoljnih i bolnih, koji sa čvrstom verom i ljubavlju dolaze i pristupaju mu kao velikom čudotvorcu i Božijem ugodniku.

I danas je ostroška isposnica svojevrsna banja iscelenja, u kojoj mnogi bolesni, hromi, suhi, zgrčeni i umobolni nalaze milost Božiju i odakle svojim domovima odlaze zdravi i dušom i telom.

Sveti Vasilije Ostroški rođen je kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići kod Trebinja u Hercegovini od majke Anastasije i oca Petra Jovanovića, po predanju 28. 12. 1610. godine, u bogobojažljivoj porodici težaka.

U strahu od danka u krvi, roditelji su Stojana već u dvanaestoj godini poslali u manastir Zavalu u kome je tada igumanovao njegov stric, iguman Serafim.

Rođen je u selu Mrkonjići, u Popovom polju u Hercegovini, od običnih i blagorodnih roditelja.Od malena je bio ispunjen ljubavlju prema veri i Crkvi i kada je odrastao otišao je u trebinjski manastir Uspenija Bogorodice i tu se zamonašio.Kao monah ubrzo se pročuo zbog svog ozbiljnog podvižničkog života a docnije je izabran i posvećen za episkopa zahumskog i skenderijskog. Kao arhijerej živeo je u manastiru Tvrdošu i odatle utvrđivao u pravoslavlju svoje vernike čuvajući od turske svireposti i latinskog lukavstva.Kada su Turci razoriliTvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog gde je nastavio svoj strogo podvižnički život, uz tople molitve i brigu za svoje vernike.
Umro je u 16. veku, a njegove čudotvorne i celbne mošti i njegov grob čuvaju se do danas.U njihovu moć isceljenja i utehe veruju i pritiču im i hrišćani i muslimani. Ovom manastiru posvećena su brojna poklonička putovanja i vera u moći ovog svetitelja je ogromna. Molitvama i svetog Vasilija Ostroškog neka nas Bog pomiluje i sačuva na putu spasenja! Uznoseći blagodarnost ovom svetitelju, da slavimo Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

U manastir Ostrog dolaze ljudi i drugih veroispovesti među kojima ima i muslimana koji pred moštima Vasilija Ostroškog traže spas i isceljenje od teških bolesti i muka koje su ih zadesile.

Sveti Vasilije Ostroški (Jovanović) rođen je u selu Mrkonjići, Popovo Polje u Hercegovini, u Republici Srpskoj. Odatle je otišao u trebinjski manastir Uspenija Presvete Bogorodice gde se zamonašio i započeo život podvižnika.

Kao episkop zahumsko-hercegovački i skenderijski živeo je u manastiru Tvrdošu, služeći pravoslavnoj veri i ćuvajući svoje vernike od turskih svireposti.

Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog, gde je nastavio podvižnički život i gde se upokojio 1671. godine u svojoj keliji.

Iz stene pored koje se upokojio, kasnije je izrasla vinova loza, iako u steni nema zemlje.

Život Svetog Vasilija bio je u Bogu i sazdan po Hristu. Kada se Vasilije upokojio njegova kelija bila je obasjana svetlošću. Tada je narod počeo da dolazi na njegov grob i moli se.

Prema predanju, sedam godina nakon smrti Svetog Vasilija, tadašnjem igumanu manastira u Župi kod Nikšića javljao se često u snu. Jedne noći rekao mu je da dođe u Ostrog i otvori njegov grob. Tako je i uradio, a telo Svetog Vasilija našli su očuvano i mirisalo je na bosiljak.

Bio je smatran za svetitelja i još tokom života, a kako je vreme odmicalo posle njegove smrti sve više vernika dolazilo je po utehu i spas. Sada na Ostrog dolaze i ljudi drugih veroispovesti iz raznih krajeva sveta.

Manastir je dobio ime po brdu koje se uzdiže iznad njega i podeljen je na Gornji i Donji Ostrog, gde vernici dolaze na poklonenje svetitelju, posebno na paznik Duhova, 50 dana po Vaskrsenju.

Ovaj manastir samo tokom leta obiđe oko 300.000 vernika što ga svrstava u najveće pravoslavno svetilište na području cele Evrope.

U Gornjem manastiru nalaze se dve crkvice. Gornja je posvećena Časnom krstu, a druga (donja) Vavedenju Presvete Bogorodice. Gornju je podigao 1605. godine jeromonah Isaija iz sela Popa kraj Nikšića, s blagoslovom mitropolita Vasilija, a živopisana je 1667. godine. Za donju se ne zna tačno kada je sagrađena. Po jednoj verziji narodnog predanja, podigli su je isposnici koji su tu živeli pre Svetog Vasilija.

Po drugoj verziji, koju je još Vuk Karadžić zabeležio po rečima ostroškog arhimandrita Nikodima Raičevića, crkvu je sagradio mitropolit Vasilije.

I ova je crkvica živopisana, verovatno kad i gornja (1667. godine). U njoj počivaju mošti Svetog Vasilija.

Mesto na kome se nalazi Donji manastir ranije se zvalo Kosjeradići ili Goseradići. Kad je mitropolit Vasilije kupio ovo i nešto od okolnog zemljišta, on je u blizini te crkve podigao ambar i kuću za mlađe, te od svega toga kasnije postade manastir – Donji manastir Ostrog.

U februaru 1942. godine, za vreme bombardovanja manastira Ostrog, jedna granata iz brdskog topa nemačkog udarila je u kameni zid iznad Gornjeg manastira, razbila vrata na crkvici Časnog krsta, ali nije eksplodirala.

Granata se od pada razbila na dva dela. Stručnim ispitivanjem kasnije je utvrđeno da je granata bila sasvim ispravna. Očigledno je da Svetitelj to nije dopustio. Ova granata se i danas čuva u Gornjem manastiru.

Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Vasilija Ostroškog svake godine 12. maja (29. aprila, po julijanskom kalendaru).

 

(Kraj)

Komentari

Svaki korisnik je lično odgovoran za svoj objavljeni komentar. Objavljeni komentari korisnika nisu stav redakcije portala. Info Centar Juga ne garantuje za tačnost informacija iznetih u komentarima korisnika i zadržava pravo da bez upozorenja ukloni svaki komentar koji sadrži reči mržnje, rasizma, vređanja ljudskog dostojanstva ili bilo kakvog drugog oblika nepoštovanja i ugrožavanja drugih.

Napišite nam šta mislite...

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.