Prepoznaj istinu! (2019.)

“Tehnologija nije prvi i jedini izvor zabave” – Maja Zarić

– Šta je za Vas medijska pismenost i koliko je ona danas važna?

Za mene je medijska pismenost funkcionalna pismenost 21. veka. Skup znanja i veština neophodnih da se vodi kvalitetan, aktivan građanski život.

– Kako u savremenom digitalnom svetu razlikujete istine od laži?

Tehnološka revolucija u poslednjih nekoliko decenija znatno je uticala konvergenciju medija i pojavu “novih medija”. Svima nam je veoma značajno da lako možemo da pristupimo željenim medisjkim sadržajima i informacijama, kako u poslovnom tako i u privatnom smislu. Ali ove mogućnosti nose sa sobom i obavezu da se jačaju kapaciteti građana i nivo medijske pismenosti. Konkretnije, vrlo se teško danas se nosimo problemom razdvajanja istinitih od lažnih informacija. Svakodnevno učim, kritiči razmišljam o informacijama, porukama koje taj sadržaj prenosi, proveravam i ukrštam izvore.

– Koliko su lažne vesti ozbiljan problem za mlade?

Problem je zaista ozbiljan jer danas lažni onlajn izvori vesti veoma verno podražavaju stvarne vesti, da je čak i odraslima teško da razdvoje šta je istinita vest, a šta lažna. Mladi imaju manje iskustva, a posebno im je teško da razumeju kontekst i procene izvore, tako da određene reči ili slike, koje starije građane mogu odmah navesti da je nešto lažno, nemaju isti uticaj na mlade. Zapravo, najopasnije je to što je širenje lažnih vesti dovelo do toga da mladi gube poverenje u medije, odnosno sumnjaju u istinost informacija koje vide i čuju, a ujedno postaju bezvoljni da se posvete preispitivanju istinitosti medijskih sadržaja. Zato treba sve činiti da se jačaju njihovi kapaciteti za medijsku pismenost i da se stimulišu da aktivno učestvuju u građanskom životu.

Maja Zarić

– Da li medijsku pismenost treba uvesti kao školski predmet?

U nastojanju da sistemski unapredi oblast medijske pismenosti, Ministarstvo kulture i informisanja formiralo je Radnu grupu za izradu Priručnika za unapređenje i razvoj medijske pismenosti u preduniverzitetskom obrazovanju. Rad radne grupe tehnički podržava sekretarijat projekta Evropske unije Pomoć medijskim reformama. Cilj nam je da u sledećoj fazi se sprovede obuka nastavnika i Priručnik uđe u primenu. Radili smo na tome da priručnik može da se primenjuje kroskurikularno, što je i po mom ličnom mišljenju najbolje, budući da je medijska pismenost transverzalna kompetencija.

– Kako treba pristupiti medijskom obrazovanju dece? Kako se suočavate sa ovim izazovom na ličnom primeru?

Roditeljima danas nije lako da naprave balans između poslovnog i privatnog života. Postali smo uvek dostupni i dosta vremena provodimo za računarima ili radeći nešto, pričajući preko mobilnog telefona. Vrlo lako i često se dešava da kupujemo mir dajući deci mobilni telefon kao digitalnu cuclu. Kada su mladi u pitanju, verujem u alate roditeljske kontrole koji danas roditeljima pomažu da se informišu i ako treba ograniče dostupnost sadržaja na Internetu koje njihova deca konzumiraju. Problem je veliki i u tome što je jaz u digitalnim veštinama izmedju mladih, koji se sa tehnologijama radjaju, i roditelja sve veći, te je neophodno da svi zajedno nastavimo da ulažemo napore u jačanje medijskih i digitalnih kompetencija i samih roditelja.

Kao majka dve devojčice od 6 i 2 godine trudim da svojoj deci prenosim potrebna znanja i veštine u ovoj oblasti primerene uzrastu. To znači da postoji mesto i vreme za IKT i audiovizuelne sadržaje, da o njima razmišljamo i pričamo, stvaramo poverenje jedni u druge i osećaj da kada su u nedoumici oko sadržaja slobodno uvek pitaju odraslog. Uspehom smatram naučiti ih da tehnologija nije prvi i jedini izvor zabave. Nije lako ali nije ni nemoguće.

Maja Zarić je Rukovodilac grupe za međunarodnu saradnju, evropske integracije, programiranje i sprovođenje programa i projekata finansiranih iz međunarodnih fondova u oblasti javnog informisanja.