Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Časne verige, dan u znak sećanja na Svetog Petra, apostola okovanog u verige po naredbi cara Iroda.
Po smrti Isusa Hrista i vaznesenja počinje proganjanje hrišćana koje je trajalo više od 300 godina. Carev namesnik Irod, upravnik Galileje, pogubio je Jakova, brata Jovanovog i, na podsticanje Jevreja, zapovedi da uhvate Petra i bace ga u tamnicu.
Petar je u tamnici spavao okovan između dva vojnika, i noć pred izvođenje na sud, zasvetle se cela tamnica i anđeo kucnu Petru po rebrima, probudi ga pa mu reče: „Ustani, obuj se i opaši se, pa hajde sa mnom“.
Petar ustade, a okovi mu spadoše s nogu pa pođe s anđelom. Vojnici su spavali kao mrtvi, pa anđeo provede Petra pored straže, a kad su došli do gvozdene gradske kapije, ona se sama otvori i tako se Petar oslobodi zatvora, i verovatne smrti. Verige koje su spale sa Petra hrišćani su sačuvali koliko zbog uspomena na Svetog Petra, toliko zbog njihove isceliteljske moći. Priča se, da su se mnogi bolesnici izlečili samo dodirnuvši verige (kao i ubrus apostola Pavla kojim su ga brisali dok je bio mučen).
Patrijarh jerusalimski, sveti Juvenal, dao je te verige na dar carici Evdokiji, prognanoj ženi cara Teodosija Mlađeg. Carica ih je prepolovila, pa jednu polovinu poslala Crkvi Svetih apostola u Carigrad, a drugu polovinu dala svojoj kćeri Evdoksiji, ženi Valentinovoj u Rim. Evdoksija je sazidala Crkvu Svetog Petra i položila u nju ove verige, zajedno sa onim u koje je sveti Petar, pred svoju smrt, bio okovan od opakog cara Nerona.
Po narodnom verovanju od Časnih Veriga nastaje blaže vreme, jer Bog usijanim verigama počinje da zagreva zemlju. U mnogim mestima, Verige se smatraju za veliki praznik.
Kosovsko stanovništvo praznuje Verižnjake zbog kuge, u nekim selima zbog stoke, a stočari ih praznuju zbog stoke. Ko nosi odelo šiveno na Časne Verige, veruje se da će poginuti od groma.
(Wikipedia)
