Tokom intervjua sa mladima sa teritorije juga Srbije, gde smo posebno obratili pažnju da ispitanici budu različitih godišta, da bude zastupljena rodna ravnopravnost, gradska i seoska naselja i različiti stepen obrazovanja, došli smo do zaključka da mladi sa ovog područja su podeljeni u 3 kategorije:
1. Oni koji žele da ostanu, žive, formiraju porodice i rade u svojim rodnim mestima
2. Oni koji žele da odu u inostranstvo, rade i zarade tamo a zatim se vrate u svoja rodna mesta i započnu sopstveni biznis
3. Oni koji žele da odu u veće industrijske, administrativne i kulturne centre u Srbiji poput Niša, Novog Sada ili Beograd.
Oni koji žele da ostanu, pretežno imaju porodični posao u vidu zanatskih radnji svojih roditelja ili poljoprivredna gazdinstva. Iako su većina sa fakultetskim diplomama ili studenti, svoju budućnost vide u radu „za sebe”.
Od onih koji žele da odu u inostranstvo, najveći broj tvrdi da traži posao bezuspešno ili je na osnovu iskustava iz svoje okoline (roditelji, braća i sestre, komšije, prijatelji) nezadovoljan mogućnostima koje se mogu ostvariti u Srbiji. Oni svi su izjavili da znaju nekoga ko je u inostranstvu i da je tamo život, ako ne bolji, onda barem isplatljiviji većim primanjima i mogućnošću „da ostane neki dinar na kraju meseca”.
Veliki broj svršenih studenata i onih koji su na završnim godinama studija, svoju budućnost vide u velikm gradovima u Srbiji. Oni tvrde da veliki gradovi daju veće mogućnosti za pronalaženje poslova, veća primanja, bolje uslove života i napredovanja u svim oblastima življenja – od koncerata i sportskih dešavanja do zdravstvene i socijalne zaštite.
Bitno je naglasiti da mladi često žele da odu i da bi se odvojili od svojih roditelja i započeli samostalni život, jer u svojim mestima nemaju mogućnosti da kupuju ili iznajmljuju nekretnine usled niske platežne moći. Ovako, oni imaju sliku boljeg života, formiranja porodice, rađanje dece u samostalnim domovima bez uticaja, kontrole i zavisnosti od svojih roditelja.
Izuzetno je značajno da mladi danas žele da formiraju svoja preduzeća, da rade „za sebe”, da su svesni rizika i mogućnosti ali da ne žele da budu eksploatisani od strane poslodavaca.
