Svaki put kad odete na internet, ljudi se takmiče za vašu pažnju. Prijatelji, stranci, kompanije, političke organizacije, dobrotvorne organizacije i sajtovi sa vestima, bombarduju vas slikama, video snimcima i člancima, gde god da tražite informacije – Google, Twitter, Facebook, Snapchat, Instagram ili YouTube. Mnogi od njih nemaju obavezu da govore istinu, da proveravaju istinitost svojih tvrdnji ili da odgovaraju za to što objavljuju. Rezultat je lažna vest: priče koje su posebno dizajnirane da dovode u zabludu ili namerno dezinformišu ljude.
Poslednjih godina, lažne vesti su svuda oko nas. Sve više ljudi širi članke na društvenim mrežama bez provere njihove tačnosti, a oni koji stoje iza lažnih vesti postaju sve bolji u prikrivanju njihovog rada kako bi vesti izgledale istinito.
Lažne vesti (engl. Fake News) oblik su propagande žutog novinarstva nastale korišćenjem dezinformacija i masovne obmane plasiranih u javnost putem medija i društvenih mreža. Najčešće se objavljuju u svrhu dezinformisanja i zastrašivanja javnosti ili u svrhu parodije, satire ili jednostavnog privlačenja pažnje (senzacionalizma) – belaži vikipedija.
Lažne vesti nisu ništa novo. Ljudi su vekovima manipulisali i izmišljali informacije – da bi druge ljude ubedili u nešto, zbunili, ili se zabavili. U kratkoj Ezopovoj basni dečak koji je vikao vuk, kroz priču o dečaku, koji je zbog svog laganja izgubio ovce istaknuto je da čovek mora biti vrlo mudar, da zna stvarne granice i meru svog .
Kako prepoznati lažne vesti?
Naši roditelji su imali pristup samo nekoliko izvora vesti: par dnevnih listova, radio i tv kanala, dok deca danas imaju ceo internet. Čak i razlika između „medija“ i „novinarstva“ je toliko zamagljena da mnogi odrasli ne znaju da li se i kome može verovati.
Kada pročitate vest (npr. Naučnici pronašli lek za rak ) koja vas čini neverovatno srećnim, tužnim, uznemirenim… naši mozgovi će verovatno tu vest smatrati istinitom, jednostavno zato što bi voleli da je to istina.
Proverite izvor i kontekst. Mnogi lažni novinski članci sadrže blistave neistine bez obezbeđivanja izvora. Oni se izvlače sa tim jer smo stalno bombardovani informacijama. Ovi članci obično koriste tehniku „lažnih eksperata“. Lažni ekspert je neko ko zvuči profesionalno ili akreditovan, ali zapravo nema dokazano znaje o predmetu o kome govori. Pitanja izvora i konteksta posebno su prisutna u političkim debatama o socijalnim pitanjima, a aktivisti bacaju brojke bez pružanja naučnih dokaza.
Postoje načini koji pomažu mladim ljudima da naprave razliku između pravih i lažnih vesti, kako bi im pomogli da shvate šta se zaista dešava, u svetu gde su pametni telefoni i digitalni uređaji postali produžetak naših ruku, očiju, ušiju i mozgova.
Članci su rađeni u okviru projekta „ZNAJ I TI“ – Istraživačko novinarstvo u cilju povećanja medisjke pismenosti stanovnika opštine Medveđa i Jablaničkog okruga, koji finansijski podržava opština Medveđa a realizuje UG „Info centar juga“
