– Koje su najčešće zloupotrebe dece na internetu sa kojima ste se susretali?
– Slanje poruka neprimerenog sadržaja, u kojima se prepoznaje verbalno nasilje, a koje je sve češće među decom i omladinom. Ove poruke najčešće se šalju putem mesindžera, vibera, instagrama, mejlova.
– Objavljivanje fotografija koje vređaju detetovo dostojanstvo i integritet kao i status u vršnjačkoj grupi na koji način se zapravo podstiče uvreda deteta. Prosleđivanje tuđih fotografija podstiče na komentar drugih vršnjaka, te se na taj način dete javno podvrgava ruglu i ismevanju što svakako spada u oblik vršnjačkog nasilja. Ovakav slučaj zabeležen je u jednoj Osnovnoj školi nakon čega su se u rad na sprečavanju širenja ovakvog neprimerenog ponašanja uključile i druge institucije, među kojima je i Tužilaštvo, Viši sud, Centar za socijalni rad kao i škola koju dete pohađa.
– Lažno predstavljanje i upotreba lažnog identiteta putem društvenih mreža (najčešće instagrama i fejsbuka) putem kojih se lako stupa u komunikaciju za rizičnom grupom dece (deca bez roditeljskog staranja, deca ometena u razvoju, deca iz socijalno ugroženih porodica)
– Deca iz gore navedenih rizičnih grupa spadaju u tzv. „lepljivu decu“ koja su odrasla u disfunkcionalnim porodicama uz hroničan nedostatak ljubavi, pažnje i razumevanja od strane roditelja. Usled ovakve emotivne deprivacije imaju pojačanu potrebu za vezivanjem, lakoverna su i brzo ostvaruju kontakt i poverenje sa nepoznatim osobama koje im pokazuju čak i minimalni stepen razumevanja ili pažnje. Neretko se dešavalo da osobe sa kojima deca ostvare „vezanost“ od njih zatraže provokativne fotografije, najčešće u donjem vešu, a ukoliko se ova komunikacija na vreme ne otkrije i prekine dolazi i do susreta među njima, te seksualne eksploatacije maloletnih lica.
U litereturi možemo naići i na sledeće vrste zloupotrebe dece i mladih ljudi preko interneta:
Krađa – Na sajtovima se često nudi pomoć tipa lažnog savetovališta koje ima za cilj prepoznavanje psihološkog profila maloletnika (anamnestički podaci o njemu i članovima njegove porodice), oko kojeg se naizgled stvara prijateljsko i zaštitničko okruženje. U istu svrhu moguće je iskoristiti informacije o brojevima kreditnih kartica kojima maloletnik plaća svoje učešće u nagradnim igrama.
Blud – Napadi na decu uglavnom počinju druženjima na forumima i u Chat sobama, sistemom lažnog predstavljanja „lovaca“. Posledice, psihološke a neretko i fizičke prirode, na njoj ostaju trajno i kao takve, u potpunosti se podudaraju sa klasičnim zlostavljanjem ili silovanjem.
Sugestija – oblik napada sa ciljem da se žrtva navede na samopovređivanje, svesno ili nesvesno. Ova vrsta napada opasna je naročito stoga što može da rezultuje teškim bolestima, pa čak i smrtnim slučajevima. Lakši vidovi delovanja sugestijom na potencijalnu žrtvu, mogu se naći na sajtovima čiji sadržaji obiluju raznim vrstama dijeta, telesnih vežbi i sličnih aktivnosti. Ciljnu grupu ovakvih sajtova čine u najvećoj meri devojčice tinejdžerskog uzrasta. U skorije vreme se na internetu pojavila društvena igrica Plavi kit koja je imala za cilj samopovređivanje a kao krajnji cilj i samoubistvo kod maloletnika. Ova igra organizovana je po nivoima.
Pedofilija – Zbog težine posledica, ovakva nastranost je strogo zakonski kažnjiva u svim zemljama. Pedofilija spada u oblik poremećaja ličnosti. Ovde dolazi do pogrešnog izbora seksualnog objekta, a to su najčešće deca. Može biti heteroseksualna i homoseksualna. Poremećaj se ređe javlja i kod žena. Heteroseksualni pedofili biraju decu uzrasta od 8 do 10 godina, dok homoseksualni pedofil bira stariji uzrast. Seksualno zlostavljanje maloletnih lica predstavlja bilo koji vid eksploatacije osoba mlađih od 18 godina u cilju seksualnog zadovoljavanja od strane starije osobe. Ono može da obuhvata telefonske razgovore, traženje od maloletnog lica da pokaže intimne delove tela ili pokazivanje intimnih delova tela od strane punoletnog lica detetu ili maloletnom licu, milovanje, snimanje pornografskih fotografija nastalih seksualnim zlostavljanjem dece ili maloletnih lica i pokazivanje pornografskog materijala, pokušaj izvršenja seksualnog odnosa nad maloletnim licima, incest sa detetom ili maloletnim licem, silovanje deteta ili maloletnog lica, primoravanje na prostituciju i slično.
Termin „gruming“ odnosno uznemiravanje dece u svrhe seksualnog iskorišćavanja odnosi se na aktivnosti koje se preduzimaju sa ciljem da se uspostavi prijateljski odnos i emotivna veza, kao i zadobijanje poverenja deteta i da se smanje detetove inhibicije kao priprema za seksualnu aktivnost sa detetom, ili u cilju eksploatacije deteta (kao što je iskorišćavanje dece za rad). Zadobijanje poverenja deteta u cilju iskorišćavanja u seksualne svrhe (grooming) podrazumeva psihološku manipulaciju u obliku pozitivnog podsticaja i primene taktike postepenog zadobijanja poverenja, pomoću aktivnosti koje su obično zakonite, ali kasnije vode u nezakonite aktivnosti. Ovo se radi da bi se zadobilo poverenje deteta kao i poverenje onih koji su odgovorni za dobrobit deteta. Uz to, odnos poverenja sa porodicom obezbeđuje da roditelji deteta teže poveruju u potencijalne optužbe. Da bi uspostavile dobar odnos sa detetom i sa porodicom deteta, osobe koje se trude da zadobiju poverenje deteta da bi ga iskoristile u seksualne svrhe, postupaju na nekoliko načina:
– Na primer, takve se osobe preterano zanimaju za tuđe dete, nastoje da postanu detetov „posebni“ prijatelj da bi zadobile poverenje deteta.
– U nekim slučajevima ti ljudi daju poklone ili novac detetu bez posebnog povoda (igračke, lutke, itd.).
– Počinioci ponekad detetu pokazuju pornografski materijal – video snimke ili slike, nadajući se da će dete kasnije lakše prihvatiti takve aktivnosti, pošto im je takvo ponašanje već predstavljeno kao normalno.
– Oni ponekad samo razgovaraju o temama koje imaju veze sa seksom.
– Iako je ova zloupotreba novijeg doba, koliko je ona opasna? Odnosno kako može da utiče na dečije ponašanje i psihu?
Najčešći znaci koji mogu da ukažu na to da se sa detetom dešavaju promene na emotivnom i ponašajnom planu su sledeći:
– Provođenje dosta vremena za kompjuterom ili odgovarajući na poruke na telefonu, nakon čega deca postaju vidno uznemirena
– Izbegavanje razgovora o svojim onlajn aktivnostima
– Zatvaranje ekrana na kompjuteru čim neko prođe pored njih
– Nagli prestanak korišćenja kompjutera ili mobilnog telefona
– Problemi sa spavanjem (insomnija, noćne more, buđenje u toku noći, noćno umokravanje)
– Naglo slabljenje uspeha u školi
– Pojavljivanje psihosomatskih reakcija (glavobolje, problemi sa stomakom, mučnine, povraćanje, temperatura)
– Psihičke teškoće sa kojima se deca sreću najčešće se ogledaju u neraspoloženju, depresivnosti, osećanju tuge, nezainteresovanosti za kućne aktivnosti, povučenosti i otuđenosti od vršnjačke grupe. Neretko se javlja i agresivnost kod dece koja može biti okrenuta ka spolja (heteroagresivnost- tuče, verbalno nasilje, oštećivanje svoje ili tuđe imovine) ili ka unutra (autoagresivnost – samopovređivanje, suicid)
Ukoliko roditelji primete neke od ovih znakova ponašanja kod svog deteta mogu se obratiti za pomoć školskom psihologu, kliničkom psihologu, dečjem psihijatru, kako bi se na vreme reagovalo i sprečilo eventualno dalje produbljivanje psihičkih trauma koje su se aktivirale kod deteta a koje su izazvane uznemirujućim aktivnostima na internetu.
Vlada Republike Srbije je 2016. godine donela Uredbu o bezbednosti dece pri korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija. S tim u vezi Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je obavezano da formira komunikacioni Centar koji bi se bavio prijemom prijava o ugroženosti dece na internetu a koji bi u zavisnosti od sadržaja prosleđivali policiji, sistemima socijalne zaštite, zdravstvu i obrazovanju. Ovom uredbom uređuju se preventivne mere za bezbednost i zaštitu dece pri korišćenju interneta i postupanje u slučaju narušavanja ili ugrožavanja njihove bezbednosti. Cilj uredbe je da se podigne nivo svesti i znanja o prednostima i rizicima korišćenja interneta, tj. načinima bezbednog korišćenja interneta, da se unapredi digitalna pismenost dece, učenika, roditelja, staratelja i nastavnika, kao i da se unapredi međuresorna saradnja u domenu bezbednosti i zaštite dece na internetu. Oformljen je i nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu, koji se može kontaktirati na br.tel. 19833, ili putem mejla bit@mtt.gov.rs. Otvoren je i zvanični sajt na kome se takođe mogu informisati zainteresovani www.pametnoibezbedno.gov.rs
– Veliki procenat dece je sam zaslužan za svoje vaspitanje, jer roditelji za to nemaju vremena. Koliko je ovo veliki problem u današem svetu u kome se tehnologija i navike i potrebe ljudi menjaju velikom brzinom?
Roditelji zbog ubrzanog načina i tempa života veliki deo vremena provode na poslu ili u obavljanju kućnih aktivnosti naročito kada su u pitanju višečlane porodice. Bez obzira na obaveze koje imaju u toku dana roditelji moraju da prate odrastanje svog deteta, i ukoliko primete ponašanje koje je atipično od dotadašnjeg, neophodno je da proprate dete u dnevnim aktivnostima, te da utvrde uzroke ovakvog ponašanja. Za vaspitanje dece se mora naći vremena, jer to je najznačajnija uloga koju roditelj ima, a to je najlakše učiniti kroz igru i zajedničke aktivnosti. Pretraživanje interneta treba da bude zajednička aktivnost između roditelja i dece, jer će roditelji na taj način deci pokazati da ih interesuje to što oni rade, i da je to aktivnost koju mogu i treba da obavljaju zajedno ali sa fokusom na edukativne sadržaje, poučne sajtove i zabavne stranice. Ovakvo zajedničko druženje sa detetom omogućiće stvaranje poverenja između dece i roditelja, te će ono moći da im se obrati uvek kada ima neku nedoumicu vezanu za internet ili sadržaj koji ga uznemirava. Tada roditelji ne trebaju da reaguju impulsivno, jer rizikuju da im se dete sledeći put ne obrati za pomoć, već treba da mu objasne zašto takve sadržaje treba izbegavati kao i koje su sve moguće posledice zloupotrebe koje se mogu javiti na internetu. Deci treba razbiti zabludu da je svaka ličnost na internetu „realna“ te da zapravo virtuelna prijateljstva na društvenim mrežama mogu biti izuzteno opasna, jer se iza profila vršnjaka zapravo mogu kriti odrasle osobe sa lošim namerama. Kako bi se preventivno delovalo na zloupotrebu interneta, roditelji mogu da sa detetom dele istu mejl adresu, što će takođe stvoriti dodatni stepen poverenja jer će deca na taj način imati uvida i u poštu koju dobijaju njihovi roditelji. Kao i u svakoj oblasti tako i u ovoj o kojoj sada govorimo presudni značaj kada je bezbednost dece u pitanju predstavljlja edukacija, kako dece tako i roditelja.
– Kao psiholog, koje savete bi ste dali deci, a koje roditeljima, kada je bezbedno korišćenje novih tehnologija u pitanju?
Proizvođači softvera danas nude posebne specijalizovane veb čitače za decu, koji se mogu skinuti i kao aplikacije na mobilnom telefonu. Internet nudi spisak proverenih veb stranica sa sadržajima primerenim datom uzrastu deteta. Među najpoznatijim veb čitačima za decu spadaju: Buddy Browser, PikLuk, My Kids browser, KidZui, KidRocket, Surf Knight, Zac Broswer. Najpoznatiji programi za roditeljsku kontrolu su: NetNanny, CyberPatrolParentalControls, SafeEyes, SentryPC, KidsWatch, Time Sheriff, Web Watcher, Time Boss.
Kao zakljčak možemo da istaknemo da je najsigurniji način prevencije od zloupotrebe interneta njegovo ograničavanje u zavisnosti od uzrasta na kome se deca nalaze. Preporuka je da deci od 10 do 12 godina treba dopuštati posećivanje sajtova koji su namenjeni isključivo njima za šta postoje specijalizovani veb čitači o kojima smo prethodno govorili. Deci od 12 do 14 godina ne treba dopustiti pristup internetu bez nadzora odraslih i nikako im ne dozvoljavati otvaranje profila na društvenim mrežama.
I za kraj, citiraću velikog ruskog književnika i klasika F.M. Dostojevskog: „Decu volite naročito, jer ona su bezgrešna kao anđeli, i žive da bi nas razdragala i usrećila. Ona žive zarad čišćenja srdaca naših, kao neki putokaz za nas. Teško onome ko uvredi dete…“
Projekat „Svi treba da znamo“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
(ICJ)
