Srpska pravoslavna crkva danas obeleževa Svetu Anastasiju Uzorešitelnicu, a ovu svetiteljku, koja je bila jedan od stvaralaca istorije i kulture hrišćanske Evrope, poštuju i vole i pravoslavci i rimokatolici.
O životu svete Anastasije se malo toga pouzdano zna, ali veruje se da je rođena u Rimu u bogatoj porodici oca paganina i majke hrišćanke. Od malih nogu Anastasija se okrenula ljubavi ka Gospodu, a čak i kada ju je otac primorao da se uda za neznabožačkog vlastelina, bila je rešena da ostane devica.
Ona je iz dana u dan tražila izgovor u ženskoj bolesti, a nije poklekla ni kada je mučena glađu i zatvorom. Još gore mučenje pretrpela je kada je njen suprug saznao da ona tajno odlazi u tamnice kako bi posetila hrišćanske mučenike. No, nakon nekog vremena on se udavio prilikom posete Persiji, a oslobođena stega braka, Anastasija je počela da služi hrišćanima i da sirotinji deli novac od svog velikog nasledstva.
Ova svetiteljka se potom zaputila u Makedoniju, gde je takođe pomagala progonjenim hrišćanima. Ubrzo je prepoznata kao hrišćanka, pa je uhvaćena i vođena je na saslušanja i mučenja kod raznih sudija. Jedan načelnik je čak želeo da ima nasilne odnose sa njom, ali je Bog spasao Anastasiju; on je iznenada oslepeo i umro.
Anastasija je osuđena na smrt glađu, pa je provela 30 dana u tamnici bez hrane, hraneći se jedino suzama i molitvom. Nakon toga, stavljena je u lađu sa još nekoliko hrišćana, da bude potopljena, ali ju je Bog i od te smrti sačuvao. Na kraju nastaradala je 304. godine, veruje se u Sirmijumu, današnjoj Sremskoj Mitrovici, i to tako što je nad ognjem bila privezana nogama i rukama za četiri koca.
Veruje se da sveta Anastasija pomaže ženama u nevolji, da štiti od zamki zlih sila, od bolesti, da nudi spas kada osećate da ste zapeli u lošim okolnostima i da se vrtite u začaranom krugu, a na današnji dan treba otići u crkvu i pomoliti se ovoj svetiteljki.
