U bojničkom selu Lozane, u nedelju 28. juna sa početkom od 8 časova svečanom liturgijom u seoskoj crkvi Cara Lazara – Vidovdanka biće obeležen praznik Vidovdan. Ovogodišnji domaćin i kolačar je Milan Simonović iz Niša, poreklom iz sela Lozane.
Crkva Cara Lazara-Vidovdanka, u selu Lozane, podignuta je davne 1900.-te godine i u njoj su se pričešćivali vojnici Cara Lazara, koji su ovde prošli na svom putu ka Kosovu da bi učestvovali u Kosovkom boju pa je zato crkva posvećena Caru Lazaru i njegovim vojnicima.
Vidovdan je veliki i stari praznik, spomen na Kosovski boj, simbolizuje sećanje na sve, u prošlosti, stradale u odbrani otadžbine. Mnogo se važnih događaja za Srbe desilo na taj dan, zato je Vidovdan jedan od najvažnijih datuma u kolektivnoj svesti Srba i zajedno sa Svetosavljem jedan od stubova kolektivnog identiteta.
Selo Lozane je podignuto u širem slivu Oranske reke na većem broju brežuljaka koji se postepeno dižu prema Radan planini. Grupisano je u više mahala a između njih mnogo zelenog prostora mahom pod šljivama i jabukama, po koja livada i njiva pa se u letnjim mesecima kuće i staje gube u tom moru zelenila. Izdvajaju se tri veće celine: „Jevrejci“, „Bander“ i „Buzadžije“.
Lozane je staro srpsko selo, pominje se u sve turske popise iz 16. veka, pominje ga i Mita Rakić u svojoj knjizi „Iz nove Srbije“ gde beleži da je 1879. godine, dakle odmah posle Srpsko-turskog rata, imalo 18 kuća sa 110 stanovnika. Pominje i „tri kuće arnautske“, verovatno su tu bili poslednji žitelji arnautski koji će se takođe iseliti.
Od dvadesetak porodica koje su ovde došle iz Groznatovca i Crne Trave i tu podigle prve kuće i staje razvilo se za nekoliko decenija lepo i bogato selo. Već 1953. godine ima 69 domova sa 478 stanovnika, svoju školu sa dva učitelja, lepu crkvu koja je podignuta 1900. godine.
Danas, od ranije bogatog i uređenog sela gotovo da nije ostalo ništa. Migracija koja je tekla decenijama učinila je svoje. Selo pusto. U njemu desetak starih žitelja, zajedno sa „povratnicima“ penzionisanim licima koja su mlađima u gradu ostavila stanove i ovde došla da obradom po kojeg parčeta zemlje prežive do sledeće penzije.
Info centar juga
