Jablanički okrug Leskovac Uspešne žene - Grad Leskovac Vesti

USPEŠNA ŽENA Jelena Stanojević predsednik Fudokan Saveza Srbije, selektor ženske reprezentacije i osnivač KK UNSU Leskovac

Kada pogledate uspešne ljude oko vas, one koji su vam uzor, primetićete da imaju mnogo toga zajedničkog. Sve uspešne žene isijavaju samopouzdanje, osećate da možete da imate poverenja u njih i vrlo je očigledno da imaju jasan stav kuda idu i šta žele u životu, pa se prirodno postavlja pitanje kako to rade i koje to osobine doprinose njihovom uspehu. Uspešni ljudi nisu natprirodna bića. I oni su mnogo puta iskusili strah, ali nisu dopustili da ih on omete. Ključ uspeha je dobro poznavanje samog sebe i vladanje sobom, svojim mislima i postupcima. U okviru projekta Uspešne žene koji je podržao Grad Leskovac, a koji realizuje portal Info centar Jug, na ovu i druge teme razgovaramo sa, predsednicom Fudokan saveza Srbije, selektorkom ženske reprezentacije i osnivačem i trenerom Karate kluba UNSU Jelenom Stanojević.

Na pitanje da li je danas svet biznisa pun Uspešnih žena, koje su čini se jače nego ikada, i da li je činjenica da sve njih povezuje jedna zajednička stvar kao što je znanje, koja je najvažnija osobina u poslu i da li uvek daje svoj maksimum, naša sagovornica kaže:

JS:  Smatram da bi neko bio uspešan, bilo da se radi o ženama ili muškarcima, mora da poseduje znanje u oblasti kojom se bavi, kao i opšte znanje. Znanje je naše moćno oružje koje nam niko ne može oduzeti. Uspeh a i znanje kao njegov ključ nam ne mogu pasti s neba, već je potrebno konstantno usavršavanje, ulaganje u sebe. Što se tiče drugog dela pitanja, smatram da trud, rad i upornost su nešto što može da vas izdvoji od drugih.  Čime god da sam se do sada bavila uvek sam davala svoj maksimum. Drugačije ne umem. Bilo da se radi o poslu kojim se bavim ili sportu trudim se da budem sto posto posvećena. Od malena sam bila sama svoj motivator, snagu sam pronalazila u sebi samoj i na borilištu (kada je reč o karateu) kasnije i kroz život, a tome učim i svoje mališane u klubu. Verovala sam u sebe i u sve ono što radim, ali sam ujedno i svoj najveći kritičar. Karate je veština koja povezuje snagu uma i telo tako da sam nastojala da neumornim radom učinim tu vezu još jačom i čvršćom.

 A kako je zapravo izgledao njen poslovni put do vrha i sa kavim preprekama se  susretala na tom putu Jelena kaže:

JS: Karateom sam počela da se bavim pre skoro 30 godina, i slobodno mogu reći da sam maltene celog života u tome. U to vreme je karate slovio za sport kojim se pretežno bave dečaci, tako da mi nije bilo ni malo lako da ja kao jedan devojčurak skrenem pažnju na sebe. Međutim, marljivost na treningu, u sali i van nje, rezultati koje sam postizala od samog starta takmičarske karijere su me nekako izdvojili od ostale dece u klubu, kasnije i u reprezentaciji, a danas i u trenerskom poslu. Već petnaest godina vodim Karate klub UNSU i sada kada se osvrnem na svoje početke mogu reći da dosta uspešno to radim o čemu opet svedoče rezultati. Pre petnaest godina u sali nas je bilo 8, svako drugi bi pomislio da nešto ne valja, posumnjao u sebe, svako drugi ali ne i ja. Verovala sam u sebe i ti mališani su meni verovali, toliko da sada predamnom u vrsti stoji 80 karatista: mališana, školaraca, fakultetski obrazovanih, zaposlenih…ljudi koji su tu ne samo zbog karatea već zato što veruju. Međusobno bezgranično poverenje nas je dovelo do toga da smo već tri godine za redom najuspešniji karate klub u Fudokan karate Savezu Srbije. Govoreći ovako neko možda stiče utisak da ovaj put i nije bio toliko trnovit, a itekako jeste. Prepreke sa kojima se i dalje susrećem jesu nedovoljno prepoznavanje karatea u društvu, i naravno to da je malo verovatno, takoreći nemoguće, da jedan od najuspešnijih karate klubova u Srbiji vodi žena, da jednu karate organizaciju u Srbiji koja broji dvadesetak klubova vodi žena i definitivno su RAD i VERA U SEBE krivi za to.

O tome kako bi ona afirmisala druge pripadnice ženskog pola da se upuste u poslovne i druge poduhvate kako bi i same postale uspešne, i koliko je i danas zapravo teško jednoj ženi da uspe u tradicionalno muškim poslovima Jelena kaže:

JS: Druge pripadnice ženskog pola bih mogla da afirmisati ličnim primerom. Svaka žena bi trebalo da se trudi da da svoj maksimum u poslu kojim se bavi, mene je to dovelo do cilja koji sam sebi zacrtala. Kritika i predrasuda okoline je uvek bilo i biće, naše je da budemo hrabre, dostojanstvene i istrajne na svom putu. Što se tuče tradicionalno muških poslova, oduvek sam se trudila da ne delim poslove na muške i ženske, s tim u vezi odabir moje profesije se nije baš poklapao sa očekivanjem okoline. Želeli mi to da priznamo ili ne potajno se od žene i dalje očekuje da sedi kod kuće vodi računa o deci i domaćinstvu. Boreći se za ravnopravnost dugi niz godina, sada u 21. veku, savremene žene, pored toga što se uspešno bave porodicom, domaćinstvom, veoma su uspešne i u poslu kojim se bave u toj meri da je danas sve veći broj žena lidera.

A šta je to što je i danas kao i prvog dana motiviše na toliku posvećenost poslu kojim se bavi, šta je pokreće i da li su po njenom mišljenju očekivanja od savremene žene u 21. veku velika, naša sagovornica kaže:

JS: Karate je moj način života, i ja ga živim punim plućima. U današnje vreme je luksuz baviti se onim što volite, ja sam imala tu ludu sreću da to bude tako. Moji najveći motivatori su mališani u sali, oni me pokreću i daju snagu da budem istrajna u svemu što radim.Što se tiče očekivanja, da smatram da jesu velika.  Od žena se očekuje da budu uspešnije od muškaraca da bi postigle odgovarajuće pozicije, da budu domaćice i da budu nosioci odgajanja dece. Za sve to potrebna je  velika energija i izuzetna posvećenost. A svemu tome vas uči sport.

Na pitanje da li smatra da u Srbiji postoji dovoljan broj žena lidera, sa čime se sve i danas suočavaju uspešne poslovne žene, i da li smatra da ukoliko se okružiš ženama koje te inspirišu i motivšu i sama postaješ jedna od njih, Jelena ističe:

JS: Nikad ih nije dovoljno. Uvek treba težiti za masovnošću i kvalitetom. Inače, smatram da se uspešne poslovne žene u Srbiji suočavaju sa neprihvatanjem uspeha, bivaju stalno kritikovane, osuđivane, nekada i degradirane… poenta je samo koliko se obaziremo na sve to. Oduvek sam se bavila sobom, ne čaršijskim pričama, toga je uvek bilo i biće.

Što se tiče drugog dela pitanja, smatram da je to uopšteno pravilo u životu. Da bi neka osoba bila uspešna mora biti u društvu drugih uspešnih osoba. Jedino tako se može meriti uspeh. Sve ostalo je samozadovoljstvo.

infocentarjug.rs