Sutra je Krstovdan, veliki praznik, crveno slovo i posti se
Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava Krstovdan, spomen na događaj kada je pronađen krst na kojem je razapet Isus Hristos. Časni krst je pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, kada je bila u poseti Hristovom grobu u Jerusalimu.
Krstovdan je veliki praznik koji Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra, u znak sećanja na pronalaženje krsta na kome je raspet Isus Hristos. Jesenji Krstovdan prate brojni običaji i verovanja, koja se od davnina poštuju, a najvažnije pravilo je da bi svaka odrasla osoba ovaj dan trebalo da provede u postu i molitvi.
Na ovaj dan bi trebalo da se „strogo posti“ po mogućnosti na „suhojedenju“. Dakle, ceo dan se jede samo grožđe i hleb.
Prema nekim narodnim običajima, u nekim delovima Srbije, na Krstovdan valja da se očisti cela kuća. Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta, da bi se zaštitila od bolesti. Običaj je da se na Krstovdan osvešta bosiljak, sveta biljka za koju se veruje da odnosi negativnu energiju i čisti karmu, pa u domovima mnogih bosiljak zauzima važno mesto. Osveštani bosiljak čuva se u domu u vidu sredstva za energetsko isceljenje.
Stari srpski običaj koji se vezuje i za Krstovdan, i zimi i u jesen, jeste da se u ovoj posebnoj noći svaka želja ispuni. Zato večeras tačno u ponoć pogledajte u nebo i zamislite jasnu želju, izgovorite je jasno i glasno, a tradicija kaže da ako je „Bogu ugodno“, sigurno će se ostvariti. Narod veruje da na Krstovdan zmije odlaze na počinak i da ih od tada više nema.
Drugo veliko pravilo je da se iskopa velika rupa i u nju posadi voćka, kako bi se grane što više razgranale. Istina je da je ovaj dan najpogodniji za sadnju voća.
Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.
Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.
Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.
Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.
Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.
Krstovdan je veliki praznik koji Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra, u znak sećanja na pronalaženje krsta na kome je raspet Isus Hristos. Jesenji Krstovdan prate brojni običaji i verovanja, koja se od davnina poštuju, a najvažnije pravilo je da bi svaka odrasla osoba ovaj dan trebalo da provede u postu i molitvi.